Sa poslednje dve epizode a narocito zagonetno lucidnim krajem su izvukli opsti utisak o ovoj serij i nagovestili nastavak.
Ovde imamo dvoje zlocinaca koji ubijaju,funkcionisu u psihopatskoj simbioticnoj vezi. Upravo je na psiholoskom planu zatajila ova serija. Prvo, lik muskog ubice nije jasan. Prikazan je konfuzno. Ne vidi se ni u najmanjim nagovestajima sta ga pokrece, sta zeli sta ne zeli, zasto ubija otete devojke. Nejasno je pod kakvim uticajima zenskog saucesnika pristaje da otima, siluje i ubija devojke.
Mozak ovog ubilackog dvojca je zena , klasican psihopata, mazohista i sadista, koju je u periodu puberteta silovao rodjeni brat. Roditelji je nisu podrzali, verovali su da izmislja, ostavili su je u zivotu na cedilu. Dali su je u internat, distancirali se od nje…
Na psiholoskom planu serija deluje u nekim segmentima alogicno i nerazradjeno. Nelogicno je a mozda i nije, sto je silovana devojka razvila patolosku mrznju prema zenama, a ne prema muskarcima.
Pokusacu i to da objasnim. Devojka je patoloski mrzela svoje roditelje posle izdaje, a narocito svoju majku. Razvila je mrznju introjekcijom majke u sebe , postepeno je sve vise mrzela svoju zensku seksualnost , zensku ulogu i svoj zenski identitet. Majka se pokazala neuspesnim roditeljem i majkom, jer nije uspela da svoju kcerku poidentifikuje sa sobom. Tako da je zena ubica sa svakim mucenjem i ubijanjem svojih zrtava ubijala u sebi zenski deo svoga bica.
Ne postojii dzabe izreka u narodu Kakva majka takva cerka ili Kakav otac takav sin. Duznost je svake majke da svoju cerku ucini zenom a oca da sina ucini muskarcem. Taj se mehanizam u psihijatriji zove identifikacija a njoj prethodi introjekcija. Introjekcija je mehanizam kojim se u sobstvo unosi figura sa kojom kasnjije sledi identifikovanje.