hell house llc serijal
faund futidz, do prije neki dan ne pamtim kad sam gledao a bas sam se peglao od tih gluposti.
uglavnom:
prvi dio - samo zbog kompletne price se treba pogledat ali ubjedljivo najgori od svih, totalna konfuzija. ali ono bas.
ovi ostali... pa eto, nagledah se horora i ovo me fino izpomjeralo. ajde kraj treceg dijela je stvarno preceran, ali drugi i ovaj zadnji karmjakl dje su promijenili lokaciju su fino jezivi, pogotovo zadnji.
ipak treba pogledat sva 4 dijela da se sve pofata, misim nije neka revolucija od price ali treba.
ff, trese kamera, over acting, ali def jebe gomilu preplacenih horora zadnjih god. da ne pominjem 'filmove' iz istog sub genrea ili kako se vec kaze. pardon maj crnogorski.

Citat: bebapecic - Veljača 15, 2024, 22:50:16 poslijepodne

Criminal record

Molim sada (neprevedenu koja će 100% biti prevedena kad je pogledaš, isto kao Pačinko  ):
Death's Game.
 

Citat: omar little - Veljača 16, 2024, 11:39:27 prijepodne

... u ovom evropskom filmu (stvarno ne znam da li je samo francuski ili francusko-britansko-nemački ili kako već...)privlače pozornost više od samog sadržaja, koji je vešto izgrađenim scenarijom dovoljan da nam ne dozvoli ni kraću pauzu, a posebno ne odustajanje.

Nisam ovo shvatio.
Je li film ariasterovski style over substance (jer sam tako čuo, što mi automatski znači preskočuša) ili se ispod blještećeg celofana ipak krije slatkiš vrijedan odmotavanja.

Ne bih ga preporučivao da mislim čak i samo da je pompezno upakovan (jer ne volim blještavilo sve i da ispod ima štošta lepoga). Za tebe bi bila dovoljna preporuka (bar da probaš) i to što film nije snimljen po istinitom događaju !

Neko je ovde spomenuo Werner Herzoga. Prilično je produktivan i radi i igrane i dokumentarne filmove, a moje je mišljenje da su mu dokumentarni prilično bolji. Bogata mu je filmografija, pa bi svako mogao probrati nešto iz opusa. Za ovu priliku predlažem dva koji su više environmentalistički:
Encounters at the End of the World (2007)
Happy People:A Year in the Taiga (2010)

Project Nim (2011)
Ovaj dokumentarac je ostavio utisak na mene kada sam ga gledao. Priča mi nije bila poznata, radi se o šimpanzi kojeg su učili da se ponaša kao čovek. Dokumentarac je takođe odlično "ispričan", pa se priča polako odmotava.
Isti režiser (James Marsh) je režirao 2008. još jedan odličan dokumentarac "Man On Wire".

Za ljubitelje Italijanskih autora, u bližoj prošlosti su izašla 2 dokumentarca o nekim velikanima.

Dario Argento: Panico  (2023)
Dario Argento je verovatno najpoznatiji predstavnik "giallo" žanra. Ovaj dokumentarac ga prati prilikom pisanja scenarija za zadnji film i ujedno putem intervjua saznajemo o uticajima i okolnostima koji su ga načinili jednim od najpriznatijih italijanskih autora. Film je više za poznavace Argentovog opusa.

Inferno rosso: Joe D'Amato sulla via dell'eccesso (2021)
Joe D'amato uživa kultni status među ljubiteljima eksplicitnih sadržaja. Ovaj dokumentarac malo bliže objašnjava životni put ovog režisera, kamermana, producenta.. Ne gledati sa decom.

Nisu spektakularni dokumentarci, ali za neke filmofile mogu biti zanimljivi.

https://www.imdb.com/title/tt17009710/?ref_=nm_knf_t_1

Anatomie d'une chute aka Anatomy of a Fall

U planinskom selu u Francuskoj, tragično oslepeli dečak nailazi na beživotno telo svoga oca. Postavlja se pitanje da li ga je ubila njegova supruga ili je izvršio samoubistvo. Anatomija jednog pada je „na prvu loptu“ sudski triler koji nas tera da grozničavo gledamo do kraja i otkrijemo šta se zapravo dogodilo. Međutim, tokom filma postepeno shvatamo da u prvi plan izbijaju razni drugi momenti koji nas više zaokupljaju od pukog razrešenja misterije. Složeni porodični odnosi koje uvek pojednostavljeno prihvatamo kad je reč o drugima, moralne dileme koje uključuju i najmlađe i istina koju smo u stanju da zaključimo na osnovu nekoliko detalja i bez značajnijeg uvida te sud koji tada samouvereno formiramo su teme koje nam u ovom evropskom filmu (stvarno ne znam da li je samo francuski ili francusko-britansko-nemački ili kako već...)privlače pozornost više od samog sadržaja, koji je vešto izgrađenim scenarijom dovoljan da nam ne dozvoli ni kraću pauzu, a posebno ne odustajanje.  Ono što posebno fascinira je savršena gluma. Milo Machado-Graner je dečak koji je svoju itekako zahtevnu ulogu odradio kao da iza sebe već ima desetine uloga, a Sandra Hüller je, najblaže rečeno, besprekorna. Obratite pažnju na scenu svađe! To gotovo da nije film, to je istrgnuto iz života!