Novi Postovi91
Serije / Odg: Fargo
« Zadnji post od omar little u Veljača 15, 2024, 13:24:51 poslijepodne »Nakon nekoliko meseci apstinencije od novih filmskih i tv ostvarenja te ponovnog prežvakavanja serija i filmova koje sam voleo (i volim), krenule su nove sezone nekih serija koje se moraju gledati pa kad kvalitet i nije na nivou onog koji su na početku odredile. Prva kompletirana je Fargo 5. Ali, da napravim malu digresiju, prvenstveno jer je coa neobičnim slučajem sumatraizma u jednom od svojih postova, rezigniran novom produkcijom i pozivajući na nešto odavno zavoljeno , naveo baš dve serije kojima sam se i sam u prethodnom periodu zabavljao (uz pozivanje na sjajan PG grafit .gif "smfor (6)")
). Dakle, The Wire, nesumnjivo remek-delo po ne znam koji put i The X-Files (istina, „samo“ sedam sezona -bez Muldera neću da gledam) za koji može da se nađe gomila nedostataka i ozbiljnih falinki, ali se uprkos tome snažno i verno voli. No, da se vratim Fargu. Čini mi se da je u ovoj sezoni najprisutniji uticaj unutrašnjo-političkih dešavanja, u meri da je to, zapravo, dominantna nit. Roy Tillman (uvek sveža Šunka Jon), lokalni razulareni bahati šerif, je jasna personifikacija Donalda Trumpa te ne čudi da na Lorrainino pitanje o tome ko jedini ima pravo na slobodu bez odgovornosti, odgovara sa „predsednik“. To je ono kako on vidi tu poziciju u američkom društvu i to je ono što on želi. Lorraine (izvanredna Jennifer Jason Leigh) personifikuje onu bogatu i često beskrupuloznu Ameriku koja ipak u trenucima kada ozbiljna opasnost preti da uruši američke vrednosti i pogura društvo u neželjenom pravcu, bira pravu stranu i predvodi borbu protiv zla (moglo bi se naglasiti da je ovo pogled iznutra i da to kako SAD gledaju od spolja nije bitno za ovu temu). Dorothy (Juno Temple) predstavlja onu Ameriku koja je utkana u temelje američkih vrednosti, zamisao o pravu na „američki san“, krhka, ali jaka i domišljata, spremna za borbu koliko i za mir u krugu onih koje voli. I na kraju, tu je i Ole Munch (do sada mi apsolutno nepoznati Sam Spruell), simbol prvobitmog greha, spirale nasilja započete progonom urođenika koji ne zna za oprost, nego samo za naplatu duga. Tako gledano, ne čudi da je razrešenje u sređivanju problema upravo sa Oleom jer će dug, na ovaj ili onaj način, zloslutno odzvanjati dok se ne otplati ili oprosti. Završna bitka je jasna reminiscencija na upad u Kapitol i pokušaj prevrata u kojem je život izgubio jedan policajac, Brian Sicknick, a u Fargo verziji Witt Farr (Lamorne Morris).
Fargo je prava američka serija, serija namenjena, prvenstveno, Amerikancima i trudi se da ponajpre korespondira sa njima, ali ni mi ostali nemamo razloga da ne prepoznamo boljke naših društava. Nije Tillman ništa lokalno, nije nam Jon Hamm dočarao samo Trumpa, može se tu naslutiti svaki vlastodržac orbanovsko-vučićevskog tipa, da ne idemo još istočnije i opasnije. Svuda gde Lorraine i Dorothy utihnu, pojavi se neki Tillman koji umisli da je država zgodna igračka za njegove megalomanske maštarije.
Ne najbolja, ali bolja od nekih prethodnih sezona.
P.S. Sve i da izbacim digresiju sa coa, opet sam preopširan. A, neću. Baš me je iznenadilo.
). Dakle, The Wire, nesumnjivo remek-delo po ne znam koji put i The X-Files (istina, „samo“ sedam sezona -bez Muldera neću da gledam) za koji može da se nađe gomila nedostataka i ozbiljnih falinki, ali se uprkos tome snažno i verno voli. No, da se vratim Fargu. Čini mi se da je u ovoj sezoni najprisutniji uticaj unutrašnjo-političkih dešavanja, u meri da je to, zapravo, dominantna nit. Roy Tillman (uvek sveža Šunka Jon), lokalni razulareni bahati šerif, je jasna personifikacija Donalda Trumpa te ne čudi da na Lorrainino pitanje o tome ko jedini ima pravo na slobodu bez odgovornosti, odgovara sa „predsednik“. To je ono kako on vidi tu poziciju u američkom društvu i to je ono što on želi. Lorraine (izvanredna Jennifer Jason Leigh) personifikuje onu bogatu i često beskrupuloznu Ameriku koja ipak u trenucima kada ozbiljna opasnost preti da uruši američke vrednosti i pogura društvo u neželjenom pravcu, bira pravu stranu i predvodi borbu protiv zla (moglo bi se naglasiti da je ovo pogled iznutra i da to kako SAD gledaju od spolja nije bitno za ovu temu). Dorothy (Juno Temple) predstavlja onu Ameriku koja je utkana u temelje američkih vrednosti, zamisao o pravu na „američki san“, krhka, ali jaka i domišljata, spremna za borbu koliko i za mir u krugu onih koje voli. I na kraju, tu je i Ole Munch (do sada mi apsolutno nepoznati Sam Spruell), simbol prvobitmog greha, spirale nasilja započete progonom urođenika koji ne zna za oprost, nego samo za naplatu duga. Tako gledano, ne čudi da je razrešenje u sređivanju problema upravo sa Oleom jer će dug, na ovaj ili onaj način, zloslutno odzvanjati dok se ne otplati ili oprosti. Završna bitka je jasna reminiscencija na upad u Kapitol i pokušaj prevrata u kojem je život izgubio jedan policajac, Brian Sicknick, a u Fargo verziji Witt Farr (Lamorne Morris). Fargo je prava američka serija, serija namenjena, prvenstveno, Amerikancima i trudi se da ponajpre korespondira sa njima, ali ni mi ostali nemamo razloga da ne prepoznamo boljke naših društava. Nije Tillman ništa lokalno, nije nam Jon Hamm dočarao samo Trumpa, može se tu naslutiti svaki vlastodržac orbanovsko-vučićevskog tipa, da ne idemo još istočnije i opasnije. Svuda gde Lorraine i Dorothy utihnu, pojavi se neki Tillman koji umisli da je država zgodna igračka za njegove megalomanske maštarije.
Ne najbolja, ali bolja od nekih prethodnih sezona.
P.S. Sve i da izbacim digresiju sa coa, opet sam preopširan. A, neću. Baš me je iznenadilo.
