https://www.imdb.com/title/tt8637428/The Farewell, kinesko-americka drama - komedija (jos jedan od naslova za koje se bas iznenadim sto ga je imdb uvrstio u zanr komedije!?!), vrhunski ocenjena, sa gomilicom nagrada. Stajala mi vec neko vreme na listi za gledanje, pa hajde da i pogledam. Nisam odusevljena. Sve sam shvatila (bar mislim), prica je u sustini topla, ljudska i tuzna, ali prosto nisam odusevljena, i nije me dotakla na nacin na koji jesu neki drugi filmovi sa takvom tematikom. Nesto nedostaje.
Otpočeo sam novi „projekat“ sa ćerkom. Prisećajući se koliko je meni značio kao klincu, pomislio sam da je pravo vreme i da ona upozna Charlie Chaplina. Krenuo sam abecednim redom – A Dog's Life (nema tu baš mnogo za prevođenje, ali svejedno hvala na prevodu!). Međutim, rezultat nije baš onaj koji sam očekivao. Smejala se tu i tamo, no ni blizu oduševljenja. Moram nastaviti sa The Circus (kao klinac sam taj najviše voleo), pa ako ne ide, odložiću sve na neko vreme.
U vezi sa ovim sam konačno odgledao i dokumentarac Charlie: The Life And Art of Charles Chaplin reditelja Richarda Schickela sa Sydney Pollackom kao naratorom. Zamišljen kao pregled Chaplinove kinematografije kroz koju će se osvrnuti i na neke bitnije stavke iz njegovog privatnog života, uz svedočenja nekih njegovih saradnika, prijatelja, članova porodice i poštovalaca, film ga prati od Londona do Švajcarske, ali teško je osvetliti u potpunosti grandioznost koja stoji uz ime ovog genijalnog čoveka. Deluje da u filmu nema mnogo privatnog, ali polako shvatate da je njegovo bivstvovanje na ovom svetu tesno isprepleteno sa umetnošću koju je stvarao, te da je u filmovima sve ono što mu se dešavalo. Tu je siromaštvo u kojem je odrastao, tu su sve žene koje je voleo, tu je njegov politički angažman, njegovi strahovi i kamera koja ga je volela i koju je on obožavao. Ne mogu da se otmem utisku da je svetska kinematografija sa njim odmah ispucala ono najbolje što je imala. Biće kasnije možda i umnijih stvari i tananijih osećanja, ali kada se svetla u sali ugase i na prašnjavoj ulici se pojavi Skitnica sa svojim nevinim osmehom i razoružavajućim pogledom, znate da počinje magija i to ne ona koju posmatrate, nego ona čiji deo postajete.
Ovaj me post podsetio, a samim tim i raznezio, sto podsecajuci me na Charlie Chaplina, sto na jedno leto kada smo na moru naleteli na serijal njegovih filmova. Sin je bio previse mali, ali cerka vec u godinama da moze da razume pricu. Gusila se sto od smeha, a jos vise od suza, u svim onim scenama koje izazivaju te emocije. Znam da sam.pomislila - dusa joj je na pravom mestu.
nema šta bakuta je još uvijek bomba, a trademark guza i dalje je postojana.. ma baš je svuda fina 
